so nice that it hurts...
volim kratke šetnje vremeplovom, i volim kratke gubitke razuma, i volim kratke suknje devojaka (ispod kojih malkice vire aristokratski bela kolena), i volim kratke napade euforije; a ne volim kratke nogavice, i ne volim kratke poljupce, i ne volim kratka stabla baobaba, i ne volim kratke unose u blog. i verujem da čitaoci isto tako vole kratke napade strasti, a ne vole kratke unose u blog, i ne vole kratke poljupce, i ne vole kratke nogavice, niti kratke skakaonice. a ovaj unos koristim ne da (kao obično) plasiram neke mračne ideje o muzici ili ljubavi ili smrti, nego samo da postavim nešto tako delikatno i lepo da to boli:
12 komentara:
btw, sve u ovom kratkom filmu je so nice that it hurts: 2 uvrštene numere sastava The Cinematic Orchestra, "To Build a Home" i "Breathe", zatim vizuelni ugođaj, kao i taj scenario.krepkimrtvac - 13. januar 2010 13:09:27
uh.. da...volim kratke unose u blog...
maqa - 13. januar 2010 13:27:37
Da... šta fali kratkim?Gost kod grofice na veceri - 13. januar 2010 13:37:14
Ne volim kratke poljupce, ali zato obozavam kratke shetnje vremeplovomOloriel - 13. januar 2010 15:19:53
pirgavost je dobra za knjizevnost i blog...ali za potenciju je potrebno malo tamnije nijanse ; )anagarika - 13. januar 2010 17:24:13
kako sporo teče filmić... nigde se više ne žurimanifani - 13. januar 2010 19:44:26
svidja mi se .ej !
evolet - 13. januar 2010 19:44:59
dobro, ovaj kratki film može osetljivije osobe da navede na suze, ali to je u redu, suze i smeh su naši dobri drugari, dve emocionalne reakcije veoma važne za našu mentalnu gipkost. prema tome: ko danas ne može da se smeje neka proba da plače, i obrnuto... naravno, optimalno je u isto vreme i plakati i smejati se, no nažalost malo je kratkih filmova, na youtube-u i u životu, koji uspevaju da proizvedu takvu srećnu double reakciju...krepkimrtvac - 14. januar 2010 8:39:59
tvoji unosi su realni sa nekom posebnom neznoscu, mrak je stanje duha, vezano za lose ljude.. verujem i da volis kratke konentare, sori :)bloom - 14. januar 2010 14:36:05
Nije mi bilo nishta dok nisam prochitala blog... sad me neshto boli... sa desne strane ispod desne grude. Upravo gledam Pulp Fiction i slusham - Preacher's Son i topim se. Odluchih da budem emotivna, volela bih da umem i to, da pustim tu emociju kao ti... ne znam da li bih da budem bash toliko njanjava, ali bar malo :) Kiss za yet another divan post :)Ikonija - 14. januar 2010 22:08:47
@Icony: tenks za kiss from Pariso, evo i tebi jedan from naselje Sava Kovačevič ;). i dobro je, bol u grudima potvrđuje da si emotivno živa i zdrava. i slobodno sklizni niz to osećanje kao niz tobogan, što bi se suzdržavala. pritom nema potrebe da budeš njanjava kao ja, nađi neki svoj balans, ali mislim da svi mi moramo ponovo da naučimo da volimo, ali ne sebe nego pre svega - druge.nisam shvatio da li si pogledala postavljeni kratki film, ali, ako nisi, skrenuću ti pažnju da je u njemu sadržana jedna od tvojih omiljenih numera (Breathe, baby :) ).
@bloom: Krepki Njanja :) šalim se. please (don't) stop me if I start falling for you. to je naziv neke pesme, ne znam zašto mi sad pao na pamet.
krepkimrtvac - 15. januar 2010 8:15:08
Breathe - koji sam ja uporno nazivala Breath... divna je :) Zato me je i zignulo verovatno :) A prepusticu se, tako sam odluchila, ove godine sam emotivna, a znash da tvoje savete uzimam kao mantru - O premudri krepkoliki :)Ikonija - 15. januar 2010 9:47:14
<< Home