smeško
prepodne je sunčano i svetlo i Ana
sedi na klupi u parku i tipka sms.
privodi poruku kraju i iza poslednje rečenice dodaje i onog smeška: :).
ne želi da povredi Jocu.
u mnogo čemu su na istim talasnim dužinama i
stoga bi volela da ostanu u kontaktu i da njihov odnos
možda postepeno evoluira.
za to vreme, Joca sedi u svojoj sobi, za računarom,
i igra strategiju Heroes of Might And Magic IV
a njegovo lice, zagledano u TFT monitor,
daleko je od onog srećnog lica koje ga je krasilo
sve do nedavno.
dok pomera miša preko sunđeraste podloge zagledan u ekran,
misli se u roje i gomilaju i nije ih moguće
odagnati snagom volje.
"jebiga. postoje razni modeli odnosa između
dva ljudska bića, i postoje prepreke, i postoji ili ne postoji
naš potencijal i rešenost da te prepreke
savladavamo.
pa i kada savladaš sve prepreke
sačeka te konačna i nesavladiva prepreka - smrt -
da podigne ruku i kaže ti - ok, to je to, nema dalje..."
"verovatno se tušira ili igra neku igricu na kompu", pomišlja Ana i
ponovo čita ceo sms, trudeći se da uoči
dvosmislena mesta podložna maštovitim tumačenjima
koja, u ovom trenutku, ne trebaju nikome.
pa, nije da ih nema. ponešto od toga
može se tumačiti i
ovako i onako.
"pa kako sad da mu pustim ovakav sms?"
Joca i dalje čkilji u svoj ekran,
mehanički prevlačeći miša preko sunđeraste podloge.
neznatno ječi, a u grudima je prisutan osećaj kao da mu
nešto steže srce u
stolarskoj stegi.
"koji košmar, jebiga..."
a na klupi u parku,
koristeći taster "bekspejs",
Ana briše skoro celu poruku
(ipak ostavlja onog smeška na kraju)
i zatim selektuje opciju
"pošalji".
1 komentara:
to sam propustilanemiri - 25. septembar 2009 21:16:18
<< Home