one shot before spontaneous human combustion

mrtvačevo jesensko proročanstvo

dok smrt gviri kroz satenske draperije i
dani postaju sve kraći,
mračne spiralne stepenice vode ka tebi i
od tebe.

i nisu svi cvetovi purpurni,
i nisu svi koraci nečujni,
i nisu sve namere plemenite,
i nisu sve noći nadahnute
ali
ima ih.

i u nekoj od tih nadahnutih
spasonosnih noći, ustaćeš iz fotelje,
zaurlaćeš i potrgaćeš tu ljušturu sa
sebe. upekle delove, srasle sa tvojim tkivom, nećeš
baš moći da sljuštiš - za sada.

ošamućen
delirijumom hrabrosti i bola oteturaćeš
u kupatilo. uključićeš silajicu nad lavaboom,
i staćeš pred ogledalo. i podići ćeš
šake ispred lica i analiziraćeš neko vreme
svoje stvarne prste, i svoje stvarne dlanove, i svoje
stvarne spoljašnje strane šaka, i
svoje stvarne nokte.
i zatim ćeš otcepiti nekoliko listova rolne toalet-papira i
njima obrisati zaostalu sluz sa
čela, brade, obraza.

i ući ćeš u kadu da spereš sluz i sa ostalih delova tela,
i voda koja će oteći u slivnik biće grimizna, i
gusta, i hladna, i konačna.

i izaći ćeš iz kade a
tvoja stvarna koža biće ružičasta, nežna i osetljiva na
dodir. kapljice vode
sa nje moraćeš da
uklanjaš pažljivim tapkanjem peškirom,
bez trljanja i drugih grubih pokreta
da je ne bi ozledio. 

ona ljuštura će i dalje
biti tu

moći ćeš je videti krajičkom oka kroz
otvorena vrata
kupatila

kako leži
u polutami sobe pomalo
pušeći se 
opletena sjajnom paučinastom sluzi

kao košuljica osmog putnika.

javiće se misao o
krajnjoj odvratnosti tog
objekta.

oprezno ćeš je pokupiti vrhom metle i
spustiti u wc šolju i
zgrožen
pustiti
vodu.

i wc šolja će se
naravno
zapušiti jebiga. 

coknućeš i udahnućeš i izdahnućeš i zakolutaćeš
očima.

potom ćeš
navući na sebe nešto odeće, i  
izaći iz stana, i zaključati vrata i

nehajno prošetati 
svoja stvarna stopala kroz mirnu jesensku noć

dok negde drugde smrt i dalje gviri kroz satenske draperije
a mračne spiralne stepenice 
vode ka nekom drugom i
od
njega.
 

Postavljeno: 28. septembar 2009 21:20:02