one shot before spontaneous human combustion

još 4 načina da se malo stabilizuješ kada stvari sa devojkom odu dođavola

04.

kada stvari sa devojkom odu dođavola, uvek možeš da probaš da se stabilizuješ u zagrljaju nekog brižnog dase. ako si pritajeno/latentno sklon osobama istog pola, ovo je možda zgodan trenutak da se to dogodi. u tim danima i noćima obeleženim bolom, nakon raskida sa devojkom, stići će i taj mali Intenziv, taj bljesak samospoznaje. i to će pomoći da se neke sklonosti (skrivene i neskrivene) ostvare ili da ih postaneš svesniji. u redu, ali kako konkretno da utvrdiš da li si latentno/pritajeno sklon osobama istog pola? pa, evo probaj ovako: ako povremeno, tokom spavanja, imaš REM faze u kojima dolaziš u implicitni ili eksplicitni erotski dodir sa drugim muškarcem, to znači da verovatno jesi. a ako nemaš takve REM faze, to i dalje ne znači da nisi (nego možda samo znači da se, kada se ujutru probudiš, ne sećaš baš svega što si, te noći, sanjao). drugim rečima - dok ti se ne dogodi, ne možeš da znaš ako već ne znaš.

u suštini, bez obzira na svoje skrivene i otkrivene sklonosti, čovek ne treba da prestaje da pokušava i traži neku harmoniju. oko nas postoje stvari, fenomeni i bića koja su tu da naše živote oboje toplim tonovima, a i mi njihove. nažalost, mi tih bića/fenomena/stvari često nismo svesni. ili ih jesmo svesni, ali ih odbacujemo iz ovog ili onog trulog tripa/obzira/dogme/tabua/norme. i kad počneš postojano da negiraš zovove svog bića (dok te to biće kandžicama grebucka iznutra), budi oprezan: to bi moglo značiti da si podlegao uticaju mračnih sila. roditelji, obrazovni sistem i okolina su tu da te adaptiraju u - metaforički govoreći - organizam na koji su zakačene sisaljke dok on rasplinut pluta u mlakoj sluzi. nešto kao u onom filmu Matriks, sa Kijanu Rivsom u naslovnoj ulozi. znači, ako si u fazonu da i dalje budeš adaptiran (i isisavan kroz cevčice) - onda ništa. u protivnom, u redu je sve pokušavati, pa i potražiti duševni mir na mestu na kome ga tvoja dresirana svest danas možda najmanje očekuje. Buda je, recimo, našao nirvanu (i puno više od toga) pod smokvom. Pitagora je držao naučna predavanja domaćim životinjama. jebiga, svi smo mi, u ovom životu, na ovaj ili onaj način, zarobljeni i polu ludi (half insane). i samo se postavlja pitanje koliko ćeš snažno da treseš svoj kavez. 


05.

probaj da ne sklizneš previše u neko samosažaljenje ili autodestrukciju. veće doze samosažaljenja imaju smisla jedino ako si talentovani umetnik, pa hoćeš još malo da nategneš duh, taman do granice prskanja, ali ne preko toga. to valjda pomaže da tvoj kreativni čin bude uspeliji. mnogi veliki pisci/kompozitori živeli su u konstantnoj napetosti, stalno na prelazu iz svetlosti u tamu. i onda ovoj vasioni podarili neke fine knjige/kompozicije koje će, bogami, potrajati. a autodestrukcija je romantična, i u redu je do izvesnog mesta. problem nastaje kada se ne zaustaviš na vreme. pa ostaneš oduzet, savladan, bez mogućnosti da sediš u toploj travi, žmirkaš u sunce, šetaš Ušćem, pa čak i obavljaš najosnovnije fiziološke funkcije. i šta, u tom slučaju, sa svim tim nizom (živahnih) impulsa i htenja, sapetih u jednom telu suštinski nemoćnom da ih realizuje? zadaviti ih? ili, recimo, ležiš u nekoj mentalnoj instituciji diskonektovan od stvarnosti. zamisli to: ti, i tvoje vrišteće ludilo, i tvoja nesanica, i ta duga bolnička noć, stisnuti u istoj lobanji. ne znam... ne treba ti to, jebiga.


06.

kada stvari sa devojkom odu dođavola, probaj da što manje govoriš o njoj u bilo kojoj prilici. ne pričaj o njoj svojim prijateljima. ne pričaj o njoj svom dežurnom ramenu za plakanje. ne pričaj o njoj svom guruu, ni svojim papučama, ni svojim ružama u bašti, ni svojim zidovima sobe. jer, svaki put kada pričaš o toj devojci, u vazduhu oko sebe stvaraš iluziju njenog prisustva. a ako si dovoljno osetljiv, ili imaš prebogatu maštu kao Nikola Tesla ili Kafka, onda taj vazduh oko tebe počinje da poprima njene konture, mirise, pokrete, pa čak i povremene kikote. a ta devojka, i njena silueta svuda u tom zraku oko tebe, to ti stvarno ne treba u ovoj fazi života, kada si u autu, i pokušavaš da uspraviš dupe, i kreneš napred, ka novim bićima. dakle, kada te neko upita - "hej, a šta se dešava u pogledu te devojke XY?", samo mu kažeš - "šefe, zaista ne mogu da govorim o njoj..."


07.

postavlja se i ovo vrlo važno pitanje: kada stvari sa devojkom odu dođavola, koju muziku da izabereš da ti svira, a da to nije posmrtni marš? pa, što više gledaj da slušaš antidepresante brzog tempa. oni stvarno fino bluruju bol. recimo, melodični death-metal, i sastave kao što su Dark Tranquillity, In Flames, Death, At The Gates, pa čak i nešto umerenije varijante kao što je, recimo, As I Lay Dying ili rani Voivod. pohrani u mp3 plejer kompilaciju navedenih sastava i preslušavaj to u shuffle i repeat modu nekoliko dana. to bi trebalo malo da ti razmrda dupe, i da ti postane bolje. ako ti posle toga ne postane bolje, onda, plašim se, šefe, da to kod tebe nije u pitanju lovesuffering, već, jebiga, neki ozbiljniji duševni poremećaj.

isto tako, probaj da izbegavaš numere sporog tempa, posebno izvođača kao što su - Muse, Tool, Tom Baxter, Nick Drake, Đoka Balašević, Camel itd. to su sve okej likovi da ih čovek sluša u regularnim okolnostima, kada je u plus modu. sa druge strane, veoma su opasni kao tzv. pospešivači bola, i uz njihovu pomoć veoma se lako sklizne u još dublju lovesuffering traumu. znači, nikako ne konzumirati numere nalik ovoj:

disclaimer: autor ovog unosa namerno nije hteo automatski da startuje reprodukciju klipa. numera Toma Baxtera je pretužna, a autor ne želi da podgreva bilo čije mračne intencije o suicidu. autor danas dovoljno pati što nema moć da daruje Život, praveći male bebe sa jednom finom curom, poreklom iz tog grada sa zapada Srbije. ipak, to su okolnosti na koje ovaj autor ne može da utiče, isto tako kao što se ovaj autor ne može ovaplotiti u svetlosti svih zvezda kroz ljubičasti bljesak. ali zato, i te kako se može uticati na parametre koje daješ youtube embed objektu; na parametre, kojima mu, između ostalog, kažeš želiš li ili ne da se taj video-klip automatski startuje prilikom učitavanja tvoje web-stranice u čitateljev browser. i tako, ako već ne može da daruje Život kao što nam Život daju Kiša ili Kiseonik ili Sunce, autor isto tako ne želi da bude - metaforički govoreći - sluga Smrti i nju promoviše/seje kroz ove unose. he thinks it's fair enough.
 

Postavljeno: 13. oktobar 2009 12:08:53